• izabrani lekar

    Dr Zorica Đokić

    spec.opšte medicine
  • izabrani lekar

    Dr Radmila Jakovljević

    spec.medicine rada
  • izabrani lekar

    Dr Dragan Petrović

    spec. medicine rada
  • izabrani lekar

    Dr Milan Lukić

    spec.opšte medicine
  • izabrani lekar

    Dr Mirjana Obrenović

    spec. opšte medicine
  • izabrani lekar

    Dr Branka Radovanović

    spec. opšte medicine
  • izabrani lekar

    Dr Tamara Knežević

    doktor medicine
  • izabrani lekar

    Dr Saša Milutinović

    spec.pedijatrije
  • izabrani lekar

    Dr Aleksandra Cakić

    specijalista pedijatrije
  • izabrani lekar

    Dr Zoran Simić

    spec.ginekologije i akušerstva
  • izabrani lekar

    Dr Jovana Polić

    doktor medicine
  • izabrani lekar

    Dr Milka Vasić

    spec.protetike
  • izabrani lekar

    Dr Branka Ilić

    doktor stomatologije
  • izabrani lekar

    Dr Zorica Vukosavljević

    doktor medicine

Svetski dan bubrega – 14. mart 2019. godine

Svetski dan bubrega obeležava se na inicijativu Međunarodnog društva za nefrologiju (The International Society of Nephrology) i Internacionalnog udruženja Fondacija za bubreg (International Federation of Kidney Foundations) u više od 100 zemalja širom sveta. Od 2006. godine obeležava se svakog drugog četvrtka u martu mesecu. Cilj je podizanje svesti o važnosti bubrega, organa koji ima ključnu ulogu u održavanju života i upoznavanje javnosti da su bolesti bubrega česte, opasne i izlečive. Slogan ovogodišnjeg Svetskog dana bubrega „Zdravlje bubrega svima i svuda” ima za cilj podizanje svesti o visokom i rastućem opterećenju bolestima bubrega širom sveta, kao i potrebu za izradom strategija za prevenciju i kontrolu bolesti bubrega. Ovogodišnji slogan apeluje na promovisanje zdravlja stanovništva kroz osiguravanje univerzalnog, održivog i ravnopravnog pristupa visokokvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti i smanjenje nejednakosti u zdravlju među različitim socijalno-ekonomskim grupama stanovništva.


Glavna funkcija bubrega je izlučivanje toksičnih produkata metabolizma i viška tečnosti iz organizma. Bolesti bubrega čine veliku grupu oboljenja različitog uzroka, toka, kliničke slike i prognoze. Ova oboljenja najčešće su izazvana infekcijama, metaboličkim poremećajima, toksinima i drugim uzrocima, a manifestuju se kao upale bubrega (glomerulonefritis, pijelonefritis, nefrotski sindrom) i akutna, odnosno hronična smanjena funkcija bubrega (bubrežna insuficijencija).

Procenjuje se da 850 miliona ljudi širom sveta boluje od bolesti bubrega.

Akutne bolesti bubrega pogađaju više od 13 miliona ljudi širom sveta, a 85% ovih slučajeva se javlja u zemljama sa malim i srednjim bruto nacionalnim dohotkom. Procenjuje se da oko 1,7 ljudi godišnje umre zbog akutne bolesti bubrega. U poslednjih nekoliko godina prepoznata je potreba povećanja svesti o težini ovog oboljenja i značaja pravovremenog i adekvatnog lečenja akutnog oštećenja bubrega među zdravstvenim radnicima, a takođe i potreba pokretanja javnozdravstvenih kampanja sa ciljem informisanja stanovništva da prepoznaju znake i zatraže stručnu pomoć zbog ovih opasnih oboljenja.

Hronične bolesti bubrega su uzrok najmanje 2,4 miliona smrtnih slučajeva godišnje i trenutno su na šestom mestu uzročnika smrti. Hronična bubrežna insuficijencija nekoliko puta povećava rizik za nastanak bolesti srca i krvnih sudova, šećerne bolesti, povišenog pritiska, završnog stadijuma bubrežne bolesti (uremije) i prerane smrti (pre 65. godine života). Hronična bolest bubrega je ozbiljno oboljenje koje zbog značajnih troškova lečenja, lošijeg kvaliteta života, skraćenog radnog i životnog veka obolelih predstavlja značajan javnozdravstveni problem. Hronične bolesti bubrega čine skoro trećinu bolnički lečenih osoba i čak 84% smrtnih ishoda od svih bolesti bubrega.

U stadijumu terminalne bubrežne insuficijencije (otkazivanja funkcije bubrega) sprovodi se dijaliza ili se transplantira bubreg.

Uprkos rastućem opterećenju bubrežnim bolestima širom sveta, nejednakosti u dostupnoj zdravstvenoj zaštiti su i dalje prisutne. Nastanak akutnih i hroničnih bolesti bubrega povezan je i sa socijalnim uslovima u kojima ljudi žive i rade, uključujući i siromaštvo, rodnu diskriminaciju, nedostatak obrazovanja, profesionalne rizike i zagađenje.

Transplantacija bubrega se smatra najisplativijim tretmanom hronične bubrežne insuficijencije, ali ona sa druge strane podrazumeva visoke troškove u pogledu infrastrukture i zahteva dostupnost visoko specijalizovanih timova, davalaca organa i ne može se obaviti bez podrške dijalize.

Međutim, iako su nacionalne politike i strategije za hronične nezarazne bolesti opšte prisutne u mnogim zemljama, često nedostaju specifične politike usmerene na rano otkrivanje, prevenciju i lečenje bolesti bubrega. Više od polovine (53%) zemalja koje imaju sveobuhvatnu strategiju za hronične nezarazne bolesti, nemaju smernice za lečenje i negu  osoba sa hroničnim bubrežnim bolestima (bilo specifično ili u okviru strategije za hronične nezarazne bolesti).

Ključne poruke Svetskog dana bubrega odnose se na sledeće:

 

  • Primeniti i usvojiti zdrav način života (pristup čistoj vodi, fizičkoj aktivnosti, pravilnoj ishrani, kontroli duvana). Bolesti bubrega mogu se sprečiti, odložiti i/ili držati pod kontrolom kada se primenjuju odgovarajuće preventivne mere.

 

  • Neophodno je uvesti skrining pregled na bolesti bubrega kao primarnu zdravstvenu intervenciju, uključujući i testove za identifikaciju poremećaja (npr. testove urina i krvi). Skrining visoko rizičnih pojedinaca i rana dijagnostika i lečenje je isplativo u smislu sprečavanja ili odlaganja bolesti bubrega u završnom stadijumu.

 

  • Obezbedite da bubrežni bolesnici dobiju neophodne osnovne zdravstvene usluge (npr. kontrola krvnog pritiska i nivoa holesterola u krvi, esencijalne lekove) kako bi odložili napredovanje bolesti bez finansijskih poteškoća.

 

  • Lobiranje za politiku koja reguliše pravedan i održiv pristup naprednim uslugama zdravstvene zaštite (npr. dijaliza i transplantacija) i bolju finansijsku obezbeđenost (npr. subvencije) kako bi više resursa postalo dostupno. Borba protiv socijalno-ekonomskih barijera i širenje pristupa sveobuhvatnog i pravičnog pristupa uslugama je neophodno kako bi se zadovoljile potrebe stanovništva i poboljšao kvalitet zdravstvene zaštite.