• izabrani lekar

    Dr Zorica Đokić

    spec.opšte medicine
  • izabrani lekar

    Dr Radmila Jakovljević

    spec.medicine rada
  • izabrani lekar

    Dr Dragan Petrović

    spec. medicine rada
  • izabrani lekar

    Dr Milan Lukić

    spec.opšte medicine
  • izabrani lekar

    Dr Mirjana Obrenović

    spec. opšte medicine
  • izabrani lekar

    Dr Branka Radovanović

    spec. opšte medicine
  • izabrani lekar

    Dr Tamara Knežević

    doktor medicine
  • izabrani lekar

    Dr Saša Milutinović

    spec.pedijatrije
  • izabrani lekar

    Dr Aleksandra Cakić

    specijalista pedijatrije
  • izabrani lekar

    Dr Zoran Simić

    spec.ginekologije i akušerstva
  • izabrani lekar

    Dr Jovana Polić

    doktor medicine
  • izabrani lekar

    Dr Milka Vasić

    spec.protetike
  • izabrani lekar

    Dr Branka Ilić

    doktor stomatologije
  • izabrani lekar

    Dr Zorica Vukosavljević

    doktor medicine

Svetski dan bubrega

 

Svetski dan bubrega obeležava se na inicijativu Međunarodnog društva za nefrologiju i Internacionalnog udruženja Fondacije za bubreg u više od 100 zemalja širom sveta. Od 2006. godine obeležava se svakog drugog četvrtka u martu mesecu. Cilj je podizanje svesti o važnosti bubrega, organa koji ima ključnu ulogu u održavanju života i upoznavanje javnosti da su bolesti bubrega česte, opasne i izlečive.

Slogan ovogodišnjeg Svetskog dana bubrega „Zdravlje bubrega svima i svuda – od prevencije do otkrivanja i ravnopravnog pristupa lečenju” ima za cilj podizanje svesti o rastućem opterećenju bubrežnim bolestima širom sveta i promovisanje zdravlja stanovništva kroz osiguravanje univerzalnog, održivog i ravnopravnog pristupa visokokvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti i smanjenje nejednakosti u zdravlju među različitim socijalno-ekonomskim grupama stanovništva. Konkretno, kampanja 2020. naglašava važnost preventivnih intervencija za sprečavanje nastanka i napredovanja bubrežnih bolesti.


Glavna funkcija bubrega je izlučivanje toksičnih produkata metabolizma i viška tečnosti iz organizma. Bolesti bubrega čine veliku grupu oboljenja različitog uzroka, toka, kliničke slike i prognoze. Ova oboljenja najčešće su izazvana infekcijama, metaboličkim poremećajima, toksinima i drugim uzrocima, a manifestuju se kao upale bubrega (glomerulonefritis, pijelonefritis, nefrotski sindrom) i akutna, odnosno hronična smanjena funkcija bubrega (bubrežna insuficijencija).

Procenjuje se da trenutno oko 850 miliona ljudi širom sveta boluje od bolesti bubrega. Svaka deseta odrasla osoba ima hroničnu bolest bubrega. Globalni teret obolelih od hronične bolesti bubrega raste, a predviđa se da će hronična bolest bubrega postati peti najčešći uzrok izgubljenih godina života na globalnom nivou do 2040. godine.

U našoj zemlji 10.749 osoba se bolnički lečilo zbog oboljenja bubrega u 2018. godini, a od tog broja 6.196 osoba se bolnički lečilo zbog hronične bubrežne insuficijencije. Iste godine je umrlo 752 hospitalizovanih osoba zbog bolesti bubrega, od kojih je 70% umrlo zbog hronične bubrežne insuficijencije.

Troškovi za dijalizu i transplantaciju čine 2–3% godišnjeg budžeta za zdravstvenu zaštitu  u visokorazvijenim zemljama, potrošenih od strane manje od 0,03% ukupnog stanovništva ovih zemalja. U srednjerazvijenim i slaborazvijenim zemljama većina ljudi sa hroničnom bolešću bubrega nema dovoljan pristup dijalizi i transplantaciji bubrega.

Presudno je da se bolesti bubrega mogu sprečiti, kao i da se napredovanje bolesti do terminalne bubrežne insuficijencije može odložiti uz odgovarajući pristup osnovnoj dijagnostici i ranom lečenju. Međutim, iako su nacionalne politike i strategije za hronične nezarazne bolesti opšte prisutne u mnogim zemljama, često nedostaju specifične politike usmerene na rano otkrivanje, prevenciju i lečenje bolesti bubrega. Takođe, postoji i potreba za povećanjem svesti o važnosti preventivnih mera kako u opštoj populaciji, tako i među zdravstvenim radnicima i donosiocima odluka.

Šta se podrazumeva pod prevencijom bubrežnih bolesti?

Naime, primarna prevencija bolesti bubrega zahteva modifikaciju faktora rizika, uključujući šećernu bolest i hipertenziju, nepravilnu ishranu, urođene anomalije mokraćnih puteva i nefrotoksičnost. Primarna prevencija uključuje promovisanje zdravih stilova života, uključujući fizičku aktivnost i pravilnu ishranu, kao i skrining bolesnika pod povećanim rizikom za nastanak hronične bubrežne insuficijencije.

Kod osoba sa već postojećim oboljenjem bubrega, sekundarna prevencija je usmerena ka edukaciji pacijenata o adekvatnoj ishrani baziranoj na biljnoj ishrani i smanjenom unosu soli i belančevina kao i primeni farmakoterapije, što za krajni cilj ima regulaciju krvnog pritiska i kontrolu glikemije.

Kod pacijenata sa uznapredovanom hroničnom bolešću bubrega, prioritet u prevenciji je upravljanje ko-morbiditetima kao što su uremija i kardiovaskularne bolesti.

 

S obzirom da su hronične bolesti bubrega povezane sa visokim troškovima, preventivne mere, posebno mere primarne prevencije, imaju značajnu vrednost. Podizanje svesti i edukacija pojedinaca o najvažnijim faktorima rizika i načinima prevencije su važni kako bi se smanjila opterećenost bubrežnim bolestima.

 

Ovogodišnja kampanja je usmerena na zalaganje da se implementiraju konkretne mere prevencije u svakoj zemlji koje uključuju:


  • fokus na primarnu zdravstvenu zaštitu, podizanje svesti i edukaciju, uključujući osnaživanje pacijenta;
  • integrisanje prevencije hronične bubrežne bolesti u nacionalne programe hroničnih nezaraznih bolesti kako bi se pružile sveobuhvatne i integrisane usluge, koje su ključne za poboljšanje ranog otkrivanja i praćenja hronične bolesti bubrega na nacionalnom nivou;
  • zalaganje donosilaca odluka, čitavog društva i multisektorsku saradnju u cilju promocije značaja prevencije bubrežnih bolesti.